(рођен у Жаркову/Београд, 04.08.1948; умро у Вранићу,
03.12.2022)

У Вранићу је 03. децембра умро у 75. години Томислав ВУКАДИНОВИЋ, дугогодишњи енигмата, са стажом од преко 55 година. Умро је после дуге и тешке болести а сахрањен је у Вранићу 06. децембра. Тома ВУКАДИНОВИЋ је био пензионисани инжењер организације рада, запослен у Радио телевизији Србије у Београду. Основну школу је завршио у Жаркову да би средњу машинску и Вишу школу за организацију рада завршио у Београду.
У београдској „Енигми“ је 20. јула 1966. године објавио свој први енигматски рад – укрштеницу. Од тада па све до последњих дана живота био је везан за енигматику. Као један од најистакнутијих сарадника „Енигме“ постаје седамдесетих година уредник и то као замена Симону РАЦКОВИЋУ. Сарађивао је у свим издањима
Енигматског клуба „Београд“, чији је дугогодишњи члан. Поред укрштеница на почетку свог енигматског рада бавио се и другим загонеткама: анаграмима, испуњаљкама, криптограмима, клино-
вима, квадратима и др.
Касније се специјализовао за укрштене речи и скандинавке где је поред „белина“ инсистирао на прожетости и максималном укрштању речи. Објавио је преко 30.000 радова. Користио је псеудониме: „Вукадин“ и „Тома“.
Поред „Енигме“, „Мале укрштенице“, „Разоноде милиона“ и специјалних издања касније „Новости енигме“ Тома ВУКАДИНОВИЋ је сарађивао и у другим енигматским и неенигматским листовима и часописима: „Политика“, „Политика експрес“, „Вечерње новости“, „НИН“, „Младост“, „Чик погоди“, „Јеж“, „Ана“,
„Вива“ и др.
Истакао се и као оснивач, сарадник и уредник „Политике ХУПЕР“ (од 1990. до 1999) а касније „Политике ЕНИГМАТИКЕ“ и „Политике РАЗБИБРИГЕ“, где му и даље излазе скандинавке и
укрштене речи, Поред тога био је један од оснивача, истакнути сарадник и уредник београдског енигматског часописа „Разонода“ (први број 11.03.1994). Коаутор је рекордне симетричне укрштенице димензије 23 х 14
поља са просечном дужином речи 7,18 („Политика ХУПЕР“ број 72, 15. децембар 1992. – коаутори: Томислав ВУКАДИНОВИЋ, Вељко ДОПУЂА и Зоран ЗЕЉКОВИЋ). Представљен је у „Лексикону загонетача Југославије“ (Бјеловар, 1979, аутор Стјепан ХОРВАТ), „Лексикону српских енигмата“ (Београд, 2007, аутори: Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ и Јован ВУКОВИЋ), антологијској књизи „Укрштање речи у српској енигматици“ (Бео-
град, 2014, аутори Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ, Јован ВУКОВИЋ и Миодраг ТОШИЋ), књизи „Клинови, пирамиде и варијације“ (Београд, 2006, аутор Владета ТРИВУНАЦ) где је објављено 17 комбинација, књизи „Магични квадрат“ (Београд, 2007, аутор Владета ТРИВУНАЦ) где је објављено 12 квадрата, књизи „Збирка квадрата 7 х 7“ (Бјеловар, 2019, аутор Борис АНТОНИЋ) где је објављено 11 квадрата и „Библиографији српске енигматике“ (Београд, 2012, аутор: Марјан РАДАКОВИЋ). Био је верни члан Енигматског клуба „Београд“ до краја његовог постојања. За свој рад добио је јубиларне награде клуба и часописа „Политика ХУПЕР“. Учествовао на другим Сусретима енигмата Србије у Београду 2001. и на шестим Сусретима
енигмата Србије у Бајиној Башти 2006. године. Последњи пут су га енигмати видели на сахрани др Бошка ПЕТРОВИЋА 26. јуна 2021. Остаће запамћен као вредан и квалитетан енигмата а нама, који
смо га лично познавали, као ведар друг, увек спреман за шалу и дружење.
За њим су остали супруга Јагода, ћерке Маријана и Данијела, зет Славко и унучад Милош и Милица.
Нека му је вечна слава и хвала.
В. Шарић
