МИРОСЛАВ ЦВЕТКОВИЋ

Мирослав ЦВЕТКОВИЋ је преминуо 21. јануара у Нишу а сахрањен је 24. јануара на Новом гробљу у Нишу у присуству породице : супруге Весне, кћери Јање и Јоване и њихових најближих и великог броја пријатеља. Међу присутнима су били и енигмати Зоран и Данијела МИЛУНОВИЋ (кумови), Саша ЧОЛАКОВИЋ и Сретен ПЕРИЋ (налази се тренутно у Нишкој Бањи на опоравку).

МИРОСЛАВ (Светислава) ЦВЕТКОВИЋ (1959 - 2026)

У Нишу је 21. јануара 2026. године умро, после дуже и тешке болести, у 68. години, Мирослав ЦВЕТКОВИЋ, наш истакнути енигматски стваралац. Сахрањен је на Новом гробљу у Нишу 24. јануара.

Мирослав ЦВЕТКОВИЋ се родио у Јелашници код Ниша 1. јануара 1959. г. У Нишу је 1978. године завршио Машинску техничку школу где је и започео студирање машинства. У браку са Весном од 1982. године има две кћери Јању и Јовану и од Јање два унука Саву и Васу.

Радио је у више предузећа а највише у фирми „МИН – АГХ“ у Гаџин Хану, као конструктор и дизајнер каталога. Добитник је дипломе „Добар дизајн“ од Привредне коморе Војводине на Новосадском сајму СИАМ 1998. г. за дизајн трећег двојезичног каталога у колору на око 400 страница поменуте фирме. Бавио се уметничком фотографијом а објављивао их је и на блогу „Мирослављева енигматика“ који је покренуо 2014. године.

Први пут је наступио у квизу 1987. године. Учесник је у око 120 квиз емисија: „Желите ли да постанете милионер“, „Високи напон“, „Право лице“, „Бројке и слова“, „Узми или остави“, „Потера“, „Мозгалице“, „Квиз брзотрз“, „Златна жица“, „Питања за шампионе“, „Насловна страна“ и др. Чак 53 пута је наступио у квизу „Слагалица“ (два пута финалиста и једно треће место), победник је „Најслабије карике“, полуфиналиста српске „Квискотеке“, победник „Руског рулета“ (емисија није емитована). Учествовао је у више телефонских квизова: „Златна жица“, „Кешоловац“, „Лова за слова“… За неке телевизијске квизове је састављао задатке.

Прву загонетку – анаграмну испуњаљку – објавио је у бањалучком „Тесту“ број 14 од 15. октобра 1974. године. Објавио је више од 30.000 енигматских састава (разне врсте укрштених речи, осмосмерке, магичних ликова, ситних стихованих загонетака, анаграма, ребуса, графичних и логичних загонетака…). Сарађивао је у великом броју часописа, и листова: „Ало!“, „Ало! Разбибрига“, „Беоквиз“, „Блиц“, „Блиц жена“, „Чвор крижаљка“, „Чвор разбибрига“, „Дечје новине“, „Двоје“, „Џокер“, „Џубокс“, „Енигма“, „Новости енигма“, „Еурека“, „Мала Еурека“, „Еурека екстра“, „Феникс“, „Ген“, „Глас Славоније“, „Хик“, „Хупер енигматика“, „Кикиндска енигматика“, „Котелец“, „Квизорама“, „Љубавни викенд романи“, „Мала Новости енигма“, „Мала укрштеница“, „Микијев алманах“, „Мини чвор“, „Мини осмосмерка“, My love osmosmerka“, „Народне новине“, „Никад робом“, „Ослобођење мозаик“, „Осмосмерка“, „Осмосмерка специјал“, „Орбис“, „Панчевац“, „Пан-осмерац“, „Политика базар“, „Политика енигматика“, „Политика мозаик“, „Политика за децу“, „Предах“ (Бј.), „Прессенигма“, „Разонода милиона“, „Рубикон“, „Сканди чвор“, „Сканди укрштеница“, „Спец енигма“, „Српски телеграф“, „Супер сканди“, „Шарада“, „Тест“, „Вечерње новости“, „Викенд“, „Вјесников квиз“, „Загонетач“, „Зен“ и „Зврк“. Радове је објављивао и у неенигматским часописима и у дневној и периодичној штампи.

Афирмисао се и као уредник енигматских часописа, додатака и рубрика. Енигматски часопис „Осмосмерка“ (први лист у Србији само са осмосмеркама, издање „Дечјих новина“ из Горњег Милановца) уређивао је од 1992 – 1995. године а затим је уређивао часописе „My Love Osmosmerka“ (касније „Осмосмерка“) и „Мини осмосмерка“. Касније је уређивао енигматске додатке и рубрике: „Укрштеница“ (додатак у „Политици“), „Прессенигма“ (додатак у „Прессу“), „Мини осмосмерка мозгалице“ (специјално издање „Блиц жене“), дневни листови „Ало!“ и „Блиц“, „Ало! Разбибрига“ (додатак у листу „Ало!“), „Блиц жена разонода“, „Српски телеграф“, енигматска страна у листу „Дечје новине“. Од 1. јануара 2005. г. стално је био запослен као уредник енигматике у београдској фирми „Уна пресс“. Уређивао је свој блог „Мирослављева енигматика“ а сарађивао на блоговима ДУЕ и ТИО. Као уредник залагао се за разноврсну енигматику. Објавио је неколико енигматских прилога у Загонетачу“, стручном додатку бјеловарског часописа „Чвор разбибрига“.

Добитник је више награда и признања. Титулу загонетачког мајстора добио је од Загонетачког удружења „Чвор“ из Бјеловара а носилац је значајног признања „Златно перо“ које је добио у Берлину 1988. године од Друштва уредника загонетачких листова Енигмапесс. Победник је 4. Отвореног првенства Србије у састављању загонетака 2023. године. Победник Меморијала „Павле - Либран“ 2011. године (објављено у 1.000.-ом броју „Квизораме“). Победник је на Првом фестивалу српске ауторске загонетке – Ниш, 2005. г. Добитник је Златне повеље Енигматског савеза Србије 2024. године.

Био је члан ЗД „Чвор“ од 01.06. 1975. године, ЕК „Нова загонетка“ а био је потпредседник ЕК „Ниш“ чији је члан био до смрти. Учествовао је на више сусрета загонетача у бившој Југославији. Три пута је учествовао на Сусретима енигмата Србије (на 1. у Београду, 5. у Нишкој Бањи и 23. у Параћину где је био аутор загонетака за Првенство Србије у решавању загонетака).

Представљен је у следећим књигама: „Лексикон загонетача Југославије“ (С. Хорват, 1979), „Истакнути српски енигмати“ (И. Млађеновић, 1999), „Енигматски магични квадрати“ (М. Лазаревић, 1999), „Идеје у словним ребусима“ (В. Тривунац, 2001), „Комбинаторика у играма ријечи“ (А. Буљан, 2003), „Свет анаграма“ (З. Радисављевић, 2004), „Клинови, пирамиде и варијације“ (В. Тривунац, 2006), „Магични квадрат 7 x 7“ (В. Тривунац, 2007), „Лексикон српских енигмата“ (М. Лазаревић и Ј. Вуковић, 2007), „Библиографија српске енигматике“ (М. Радаковић, 2012), „Алманах Сусрета енигмата Србије 1 – 17. (1998 – 2017)“ (К. Иванов, 2017), „Антологија српске ауторске загонетке“ (М. Радаковић, Н. Пешић, 2010), „Мамутска скандинавка“ (С. Бован, 2012), „Укрштање речи у српској енигматици“ (М. Лазаревић, Ј. Вуковић и М. Тошић, 2014), „Прича о анаграму“ (Д. Кнежевић, 2021), „Енигма – 70 година“ (Ј. Вуковић, К. Иванов и М. Радаковић, 2023), „Историја српске загонетке“ – трећи део (М. Лазаревић и Ј. Вуковић, 2025) итд.

Користио је више псеудонима и шифри: Авакум, Цвеле, Џеј-Џеј, Ем це на квадрат, Јован Јањић, Лав Морис, М, мц2, Миро, Мирос, Морис, Наис и Весна а у последње време је користио Васа Савић (по унуку).

Мирослав Цветковић представља енигмату великог формата и радови су му изузетног квалитета и изнад просека. Разноврстан и плодан енигматски аутор који је састављао све врсте загонетака.

Његовом смрћу енигматски свет је изгубио изузетног енигмату, великог ствараоца, изванредног пријатеља, сјајног уредника и сарадника а његова породица супруга Весна, ћерке Јања и Јована и њихове породице човека који их је изузетно волео.

Остаће упамћен по енигматском стваралаштву, по фотографијама које су сачуване на његовом блогу, по несебичном залагању да живи у Нишу и да ту оствари своје снове.

Слава му.

Владимир Шарић

Скенирани оригинал: страна 1, страна 2, страна 3


IN MEMORIAM

ДАНИЦА МАШИЋ

Даница МАШИЋ је преминула 7. јануара ове године у Новом Саду. За њену смрт смо сазнали прочитавши у ПОЛИТИЦИ 25. јануара на 22. страни рубрику ИЗ ИСТОРИЈЕ САТИРЕ где је Александар ЧОТРИЋ објавио прилог ДУБИНА МИСЛИ о Даници МАШИЋ где је представљена као афористкиња и енигматкиња (прилажем скенирани део САТИРИКОНА у коме су афоризми и двоје енигмата: Марине РАИЧЕВИЋ и Ђорђа ОТАШЕВИЋА - афоризам недеље). Датум смрти смо сазнали од Славка БОВАНА.

ДАНИЦА (Ђорђа) МАШИЋ (1944 – 2026)


У Новом Саду је 07. јануара 2026. године у 82. години преминула Даница МАШИЋ, енигматкиња и афористкиња. Сахрањена ја 13. јануара на гробљу у Новом Саду.
Рођена је у Александрову код Нове Црње 09. марта 1944. године. Гимна-зију и Вишу педагошку школу завршила је у Зрењанину. Пензионисана је наставница руског језика и живела је у Новом Саду где је и сахрањена. Радни век је провела у основној школи „Херој Света Младеновић“ у Сараорцима код Смедерева као наставница руског језика.
Сатиричне текстове и афоризме је објављивала у бројним листовима и часописима: „Ошишани јеж“, „Политика“, „Политика експрес“, „Илустрoвана политика“, „Вечерње новости“, „Погледи“, „Војска“, „Дневник“, „Наш глас“ (Смедерево), „Смедеревска седмица“, „Тимок“ (Зајечар) и другим. На таласима Радио Београда сарађивала је у популарној емисији „Караван“, а објављивала је афоризме и на Радио Пожаревцу. Афоризме су јој објављивали и електронски сатирични медији: „Монтенегрина“, „Етна“, „Шипак“ и „Жикишон“. Ауторка је књига афоризама „Свако време има право лице“ (1997) и „Богатство земље лежи у дубини њених мисли“ (2015). Заступљена је у више књига са афоризмима: лексикон „Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури“ (М. Вржина, Београд, 1998), Антологија светског афоризма (Љ. Михајловић, Сврљиг, 1998), Антологија пола столећа српског сатиричног афоризма „Враг и шала“ (В. Теофиловић, Београд, 2000), збор-ник „Извајане мисли“ (С. Васић, Алексинац, 2001), „Рука на Титанику“ (Р. Дамјановић, Смедерево, 2002), „Постлудус“ (С. Павловић, Београд, 2002), „Енциклопедија афоризама“ (Ђ. Оташевић, Београд, 2004) и Антологија балканског афоризма (В. Толевски, 2008)… У „Политици“ је 25. јануара ове године Александар ЧОТРИЋ на 22. страни, у рубрици ЧИТАОНИЦА а у делу САТИРИКОН, представио у тексту ИЗ ИСТОРИЈЕ САТИРЕ под називом ДУБИНА МИСЛИ, Даницу МАШИЋ, где смо сазнали да је преминула. Тачан датум смрти утврдио је Славко БОВАН.
Први објављени енигматски рад јој је синонимна испуњаљка у лозничком часопису „Марбо“ 1996. године. Поред часописа „Марбо“ објављивала је у београдским листовима : „Хупер“, „Браво сканди“, „Балкан мозаик“, у сме-деревским листовима „Наш глас“ и „Смедеревска седмица“, у дечјим часо-писима „Бамби“ (Пожаревац) и „Свици“ (Смедерево), у „Вуковом ковчежићу“ и др. У монографији „ЕНИГМА – 70 ГОДИНА“ је споменута као сарадница „Новости енигме“ од 1992. године. Објављено јој је неколико стотина енигматских радова (укрштенице, осмосмерке, пешчаници, испуњаљке, и више врста „ситнијих“ радова). У Библиографији српске енигматике (М. Радаковић, ЕСС и „Алма“, Београд, 2012) објављено је да је Радојица ЈОВИЧИЋ писао о Даници МАШИЋ у „Вуковом ковчежићу“ марта 2011. године.
Била је чланица београдског Удружења енигмата „Вук Караџић“ од 1996. до 2019. године што је објављено у монографији „Тридесет пет година Удружења енигмата „Вук Караџић“ – Београд (1986 – 2021)“ (Ратко Стојковић, УЕ „Вук Караџић“ и ЕСС, Београд, 2023).
Даница није учествовала на енигматским скуповима и такмичењима а последњих година није ни објављивала ни афоризме ни енигматске сас-таве. Њеном смрћу и афористичари и енигмати су изгубили истакнуту и оригиналну ауторку.

Слава јој!
Владимир Шарић