ЕНИГМАТСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ
|
|
|||||
|
О САВЕЗУ | АДРЕСАР | СТАТУТ ЕСС | ЕТИЧКИ КОДЕКС | KОНТАКТ | |
ПРВИ ЕНИГМАТСКИ КЛУБ У БЕОГРАДУ Према запису у "Енигми" број 247 од 10 августа 1957 године, у Београду је 30 јуна 1957 године одржана оснивачка скупштина на којој је основан први енигматски клуб у Србији и Београду под називом "Енигматски клуб". Оснивачи клуба су били: Властимир Павловић, новинар НИП "Омладина" и главни и одговорни уредник часописа "Енигма", Данило Аларгић, новинар и публициста из Београда, Стеван Марековић, службеник СУП НР Србије, др. Андреја Цветковић, лекар, Светозар Павловић, филмски режисер из Београда, Жарко Вукосављевић., новинар листа "Вечерње Новости", Велислав Милојевић, службеник НИП "Омладина", Михаило Младеновић, адвокатски приправник из Београда, Петар Стојановић, новинар листа "Политика" и Ранислав Лазаревић, новинар листа "Борба" из Београда. За првог председника Енигматског клуба изабран је Властимир Павловић, а за секретара Михаило Младеновић. Управа је 20 јула 1957 године поднела молбу Секретаријату унутрашњих послова НО Среза Београд за дозволу за рад. Званични датум почетка рада Енигматског клуба је 1.08.1957 године. Енигматски клуб је преузео издавање часописа "Енигма". У "Енигми" број 247 објављен је програм рада, правилник Енигматског клуба и правила Енигматског клуба. која су усвојена 15. јула 1957, а правилник Енигматског клуба усвојен је 31. јула 1957. Потпредседник Енигматског клуба је био Стеван Марековић. Властимир Павловић је био председник Управе Енигматског клуба до краја 1978 године. Тада је на петој скупштини за председника Конференције изабран Бошко Комљеновић, а за председника Управе Стеван Марековић. Касније је за председника Скупштине биран Стеван Марековић, а за председника Управе др Зоран Зељковић. Сада је председник скупштине клуба Стеван Марековић, а председник Управе Милан Шабан. Коју годину касније по оснивању Енигматског клуба, основани су његови огранци у Смедереву, Нишу и Бору. Временом је основано деесетак енгматских клубова, друштава и удружења у више градова у Србији. Енигматски савез Србије основан је у Ваљеву, 23. септембра 1985 године. За првог председника био је изабран Бранко Полић. (Ј.Вуковић)
************************************ НАРЕДНА ТРИ ПРИЛОГА СУ ПОСВЕЋЕНА ПРВОЈ СРПСКОЈ УКРШТЕНИЦИ:
Прва српска укрштеница - Прилог Д. Лојаница У енигматској литератури постоји несагласност око тога када су и где објављене прве укрштене речи у Србији. У "Лексикону српских енигмата" је наведено да је то било у новосадским "Дечјим новинама" у октобру 1925 године, а загонетка је објављена под насловом Ребус укрштених речи. Књига Момира Пауновића "Укрштеница краљица загонетки" каже да је првенац ипак објављен у београдском "Илустрованом листу" у марту те исте односно 1925 године, а то тврди и Јован Ћирилов у свом чланку поводом одржавања 12. сусрета енигмата у Кикинди. Проблем је што за укрштеницу у "Илустрованом листу" није нигде могао да се види лик са описима (дефиницијама), па је зато у неким књигама примат био дат новосадској укрштеници. Претражујући по интернет страницама Народне библиотеке Србије пронашао сам да постоје примерци "Илустрованог листа" из 1925 године, отишао тамо и снимио укрштеницу која је изашла у броју 11 од 18 марта 1925 године на страни 12 а под насловом Наградни ребус I. У следећем броју од 25 марта је такође штампана једна мањег обима као Наградни ребус II. Ево снимка целе странице на којој је та прва укрштеница:
Речи се укрштају водоравно и усправно, обројчана је, постоје црна поља, значи могла би да се узме као формално исправна. Има додуше и крупне недостатке, због којих је практично нерешива, (недостају дефиниције за поједине речи, много је изолованих поља, обројчавање је у чудном редоследу), али то је ипак прва. У прилог томе иде и чењеница да је штампање укрштеница настављено и у наредним бројевима. Неки описи су комични. Да ли знате како се зове пас који није ни гаров ни шаров ? Података о аутору нема. Решења дата у броју 13 Илустрованог листа:
***************************** Прва српска укрштеница - Прилог Ј. Вуковића Јова Вуковић је послао доказ да је прва српска укрштеница представљена у београдском листу Јеж Тест још 1983 године. Зашто је то у међувремену заборављено, није јасно. По томе, тврдња Д. Лојанице да ју је он открио и први приказао енигматском и осталом свету није тачна. (Његова заслуга ипак постоји, јер је цела ствар око тога оживљена, документована и разглашена тако да се дошло до пуне истине). (Коментар Д.Лојанице, објављено на сајту ЕСС 29.10.2013 године)
***************************** Прва српска укрштеница - Прилог Р. Јовичића (Објављено на сајту ЕСС 6.11.2013 године
|
||||||