 |
ЕНИГМАТСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
О САВЕЗУ | АДРЕСАР | СТАТУТ ЕСС | ЕТИЧКИ КОДЕКС | KОНТАКТ | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
ПРАВИЛА ЗА МРЕЖАСТЕ ЗАГОНЕТКЕ У СЛОВЕНАЧКОЈ ЕНИГМАТИЦИ новембар, 2007
хвала на реклами за мој сајт, а што се тиче правила у словеначкој енигматици, мислим да је чланак специфичан и да директан превод није потребан. Накратко ћу представити правила у словеначкој енигматици а ви евентуално поправите граматичке грешке, обликујте чланак, па га по жељи можете дати на сајт ЕСС. Први словеначки енигматски часопис који је имао све врсте загонетки почео је да излази 1953 године. Ббио је то " Кај веш, кај знаш", популарни Кајфеж. Убрзо су се око листа сакупили скоро сви љубитељи енигматике у Словенији. Часопис је излазио месечно самостојно или као додатак ревији Товариш све до 1971 године. Затим га је наследио КИХ који и данас излази. Почетком шездесетих година енигмати су се одлучили да у мрежастим загонеткама користе само именице. До тада су користили све језичке облике. Дакле
Тих правила се држе сви озбиљнији издавачи, али има појединих комерцијалних издања која крше та правила. Словеначка енигматика је по својој ширини стваралаштва у самом светском врху (није претеривање), овде су од Италијана преузели скоро све што је било добро а додали су врло многио разних модификација које Италијани немају. То је посебно изражено код укрштеница и испуњаљки. Због тако оштрих правила у Словенији је до сада објављено само пет укрштеница 7x7 и једна несиметрична укрштеница са просечном дужином речи 7.5. Такође овде нисмо успели да саставимо магични квадрат 9x9; 8x8 је за сада највећи домет. На сајту www.kriptogram.com представио сам и неколико врсти укрштеница, овде их има са мањим или већим модификацијама преко педесетак. То би било по мојем све, ако вас било шта још интересује у вези са енигматиком, јавите ми на е-маил, па да пробам помоћи. Леп поздрав, Бранко ***************************************************************************
UKRŠTENE REČI (CROSSWORD) – Deo teksta preveden iz engleske Wikipedie, slobodne Internet enciklopedije
Ukrštene reči su zagonetka sa rečima, koja po pravilu ima oblik kvadratne rešetke sa crnim i belim poljima; cilj je popuniti bele kvadratiće slovima formirajući reči (ili izraze) rešavajući pitanja koja vode do odgovora. U jezicima u kojima se piše s leva na desno, reči ili izrazi se smeštaju u dijagram s leva na desno i od vrha ka dnu. . Crni kvadratići služe za razdvajanje reči. ili izraza. Polja u kojima reči počinju obično su numerisana; pitanja se odnose na te brojeve i pravac upisa, na primer, „4 vodoravno“ ili „20 uspravno“. . Na kraju pitanja nekiput se daje ukupan broj slova u zavisnosti od vrste zagonetke i zemlje u kojoj je izdat list.. TERMINOLOGIJA Sastavljanje ukrštenih reči među enigmatama se zove „kruciverbalizam“ a sastavljači su „kruciverbalisti“. Izraz je izveden iz latinskog jezika za „ukrštanje“ i „reči“. Iako ovaj izraz postoji još od polovine 70tih godina, neenigmate ga retko koriste, zovući sastavljače „constructors“ ili, posebno van SAD, „setters“. Mnogi sastavljači u Velikoj Britaniji smatraju ove termine usiljenim i pretencioznim, te smatraju da je „compiler“ adekvatno. Horizontalni ili vertikalni nizovi belih polja u koja se upisuju odgovori se zovu upisi (entries) ili odgovori (answers). Pitanja (clues) se ponekad зову i „definicije“. Bela polja se ponekad zovu „lights“ a crna „darks“, „blanks“ ili „blocks“. Belo polje koje učestvuje u dva upisa (i vodoravno i uspravno) se zove „checked“, „keyed“ or „crossed“. Belo polje koje učestvuje samo u jednom rešenju se zove „unchecked“, „unkeyed“ ili „uncrossed“. TIPOVI DIJAGRAMA
1 ameri čki stil 2 britanski stil 3 japanski stilDijagrami ukrštenih reči koji se koriste u najvećem broju novina i magazina u Severnoj Americi se ističu velikim brojem belih polja.. Svako slovo je "čekirano" (učestvuje u dve reči) , i uobičajeno, svako rešenje sadrži najmanje tri slova. Crna polja kojima se razdvajaju opisi, su tradicionalno ograničena na jednu šestinu ukupnih polja dijagrama. Drugde, ukrštenice u Velikoj Britaniji i Australiji, imaju rešetkastu strukturu sa visokim procentom crnih polja gde se dopušta da je polovina polja u rešenjima "nečekirana". Na primer, ako red na vrhu ima upis preko celog lika, neće biti nikakvog pitanja i rešenja za sledeći red.. ( Ovo izgleda čudno, međutim, u ovakvim ukrštenicama je savko pitanje dato kao zagonetka tako da se tek rešenja tih zagonetaka upisuju u dijagram)
Sledeća tradicija u dizajniranju dijagrama ukrštenih reči (posebno u Velikoj Britaniji i Australiji), je to da dijagram mora da ima 180 stepeni rotacionu simetriju, tako da se dobija isti lik ako se okrene tako da gornja ivica postane donja i obrnuto. Dizajn japanskih ukrštenica često sledi dva dodatna pravila i to: da se crna polja ne smeju dodirivati stranama, i da polja u uglovima moraju biti "bela". Postoje razne varijante unutar uobičajenih formi. Dve od najčešćih su: ukrštenica s prečkama koja koristi podebljane linije između kvadratića, umesto crnih polja, da se ograniče rešenja, i kružni oblik, sa rešenjima koja se upisuju ili radijalno ili u koncentričnim krugovima. Slobodna forma ukrštenih reči ima jednostavnu konstrukciju i nije simetrična. Dijagrami čiji oblik nije pravougaoni se takođe povremeno koriste. Dijagrami uglavnom imaju jednu od nekoliko standardnih veličina. Na primer, ukrštenice u dnevnim novinama (kao recimo u Njujork Tajmsu) su kvadrati 15 x 15 dok izdanja za vikend mogu biti 21 x 21, 23 x 23 ili 25 x 25. Uobičajeno, opisi se nalaze van dijagrama, podeljeni na deo za vodoravne i deo za uspravne reči; prvo polje svake reči sadrži broj koji se navodi kao referenca u listi opisa - naprimer , odgovor na pitanje označeno sa "17 - uspravno" se upisuje od prvog slova u polju označenom sa 17, pa dalje naniže. Brojevi se nikad ne ponavljaju, polja se obrojčavaju bez preskoka, uglavnom s leva na desno kroz ceo red, počev od najvišeg reda pa naniže (neke japanske ukrštene reči su obrojčane od vrha do dna po kolonama, počev od krajnje leve kolone, krećuči se zatim udesno). U nekim ukrštenicama rešenja nisu obrojčana, a pitanja su odštampana unutar polja za razdvajanje, i za svako pitanje sa jednom strelicom koja ukazuje u kom smeru počev od početnog slova, rešenje treba da bude upisano. Ova vrsta ukrštenih reči potiče iz Skandinavije i ima različita imena. Vrlo su popularne, krupnije štampane u odnosu na konvencionalne ukrštenice (da se obezbedi dovoljno prostora za pitanja), i dosta se koriste u raznim takmičenjima. PRAVOPIS Rešenja se upisuju velikim slovima. To obezbeđuje da se početno veliko slovo posebne imenice pravilno ukršta sa rečju koja se normalno piše malim slovima.. Dijakritički znaci (akcenti i sl.) iz pozajmljenica, se ignorišu.. (Ovde je deo teksta koji se odnosi na probleme pri upisi stranih reči u ukrštenice na engleskom jeziku preskočen). TIPOVI OPISA Brzi opisi U nekim ukrštenicama koje se često nazivaju direktne ili brze, pitanja su obično prosti opisi rešenja. Neka pitanja mogu biti u vidu anagrama, što se posebno naznačava da je tako. Često brzi ili direktan opis nije dovoljan da bi se našlo rešenje između više mogućnosti (u pitanju su sinonimi), tako da rešavač mora da pogađa reč koja se ukršta da bi upisao tačno rešenje. Pitanja (ili opisi) i rešenja moraju da se uvek slažu u vremenu i broju. Ako je pitanje u prošlom vremenu, takvo mora biti i rešenje. "Putovao na konju" je jahao a nikako jaše. Slično "Članovi familije" bi mogli imati pravilno rešenje tetke ali ne ujak, tj mora biti jednina. Nekoliko još primera opisa: Popunjavanje praznine je često veoma lako, i zgodno za početak rešavanja. Recimo za opis "---- Boleyn" rešenje je ANA. Znak pitanja na kraju opisa obično naznačava da par pitanje/rešenje uključuje neku igru reči, npr. GRATEFUL? (zahvalan) rešenje je ASHES (pepeo) (pošto ga je rešetka (GRATE) puna (FULL). Danas se u najširem obimu u američkim ukrštenicama (npr New York Times, Washington Post, Boston Globe, USA Today, itd.) nalaze i rešenja koja predstavljau skraćeni govor iz svakodnevnog kolokvijalnog jezika. U takvim ukrštenicama mogu da se nađu kao WHAT S UP, AS IF, ili WHADDYA WANT. Skraćenice, reči iz stranih jezika, varijante u spelovanju i druge neobičnosti u rečima moraju biti naznačene u pitanjima. Sastavljač ukrštenih reči može da izabere pitanje na rešenje SEN (skraćenicu za SENATOR) kao "Vašingtonska zverka: skraćeno, ili "Član kong.) gde je u samom pitanju sugerisan odgovor kao skraćenica. Sufiks u opisu "Var." sugeriše da je u pitanju varijanta u ispisivanju reči (t.j. EMEER umesto EMIR), dok upotreba stranih reči i stranih mesta u pitanju ukazuje da i rešenje mora biti u stranom jeziku. Naprimer "ETE" (francuska reč za leto), može biti opisano kao "Leto, na Sorboni" dok "Roma" može biti kao Glavni grad Italije. Pitanje: jedna komanda na tastaturi PC za polje od tri slova može biti ESC, TAB, ALT ili DEL, ali dok se ne upišu reči koje se ukrštaju, ili ba rjedno njihovo slovo, tačan odgovor nije definisan. Opšte pitanje je "Tačka na kompasu" a traženi odgovor je jedna od osam mogućih skraćenica pozicija (recimo NNW za sever-severozapad ili ESE za istok-jugoistok). Traženi odgovor je određen logikom da treće slovo može biti samo E ili W, a drugo slovo samo N ili S. pa se u procesu eliminacije mora da koristi „čekiranje“. Alternativno, rešenja za tačke na kompasu su često naznake smerova između dva mesta: Za pitanje: pravac Njujork - Vašington odgovor je SSW (jug-jugozapad, na engleskom sud-sudwest). Slično, pitanje "levo na mapi" ili "desno na mapi" ima rešenje zapad ili istok. ISTORIJA
Prve ukrštene reči 21 decembra 1913 godine, Artur Vin, novinar iz Liverpula, je objavio "ukrštene reči" u New York World listu koje su predstavljale otelotvorenje glavnih osobina ove zagonetke kako je prepoznajemo i danas. Ovaj rad se najčešće navodi kao primer prvih ukrštenih reči a Vin kao njihov pronalazač. Uređivač ukrštenih reči u Njujork Tajmsu, Vil Šorc je takođe ovo usvojio kao rođendan ukrštenih reči.. Ukrštene reči su postale redovan prilog u listu World. Prva knjiga sa ovom zagonetkom se pojavila 1924 godine, objavljena od firme Simon and Shuster. Knjiga je odmah postala bestseler, a ukrštene reči su izazvale pravu pomamu za njima te godine. Termin "ukrštene reči" (crossword) se prvi put pojavio u rečnicima 1930 godine. Danas, postoji veliki broj ovih zagonetaka u novinama kao i"on-line" verzije na Internetu. Najprestižnije, (i među najtežim za rešavanje), su one u Njujork Tajmsu, koje izlaze neprekidno od 1942 godine. Prvi uređivač u Tajmsu je bila Margaret Farrar, i to od 1942 do 1969 godine. Nasledio ju je Will Weng, koga je nasledio Eugen Maleska. Od 1993 njih uređuje Vil Šorc , četvrti urednik u Tajmsu. Šorc je osnovao 1978 godine, i neprekidno do danas uređuje godišnjak American Crosswords Puzzle Tournement. Firma Simon and Shuster objavljuje knjige Crossword Series od 1924 godine, trenutno pod uredništvom Džona Samsona. ISTORIJA U VELIKOJ BRITANIJI U Velikoj Britaniji , Sunday Express su bile prve novine koje su objavile ukrštene reči, . 2. novembra 1924 godine, Vinov model prilagođen za Veliku Britaniju. Prva ukrštenica u Velikoj Britaniji preme Toniju Ogardu (TONY AUGARDE) u njegovom "Oksford vodiču za igre s rečima" (Oxford Guide to Word Games) (1984) je bila u Pearsorr S Magazine u februaru 1922.. (naredni pasus je izrazloga koji mi nisu poznati, izbačen iz najnovooje verzije od 13.08.2007. možda zato štonije dovoljno proveren. Ja sam ipak ostavio jer mislim da može biti za nas zanimljiv) Roger Squires iz Šropšira drži rekord kao najplodniji sastavljač ukrštenih reči. U aprilu 2006 imao je preko 65 000 radova objavljenih u preko 500 izdanja uključujući i 75 u inostranstvu. On takođe drži rekord za najdužu reč koja se pojavila u objavljenim ukrštenicama i to LLANFAIRPWLLGWYNGYLLGOGERYCHWYCHWYRNDROBWLLLLANTYSILIOGOGOGOCH (Mesto u Velsu, 58 slova) sa opisom u vidu anagrama. i sa najdužim ukrštenim rečima. Njegov milioniti opis pojavio se u listu DAILY TELEGRAPH u septembru 1989 godine. On je jedan od četvorice sastavljača koji se redovno pojavljuje u svim značajnijim novinama u Velikoj Britaniji. UKRŠTENE REČI U II SVETSKOM RATU U 1944 godini saveznički oficiri za bezbednost su bili uznemireni pojavom serije ukrštenica u The Daily Telegraph sa rečima kojima su nazvani tajni kodovi za vojne operacije planirane kao deo poduhvata Overlord. "Utah" (tajni kod za jedno od mesta predviđenih za sletanje) pojavio se u radu od 2 maja 1944 godine . Naredne ukrštenice sadržale su reči "Omaha" i "Mulberry" (tajna skloništa). Drugog juna, četiri dana pre invazije, objavljena ukrštenica je sadržala reči Neptune (operativni plan na moru) i Overlord. Autor rada, učitelj Leonard Dawe, je bio priveden i podvrgnut ispitivanjima. Inspektori su zaključili da je u pitanju obična koincidencija kao rezultat prisustva trupa stacioniranih u regionu, gde su se navedene reči pominjale u prolazu, a ponavljali su ih đaci iz škole. Događaj je u istoriji bio opisan i korišćen kao ilustracija kako slučajna podudarnost događaja može da izazove značajne posledice. Prema časopisu Nacionalna Geografija, u 1984 godini jedan Dejvov bivši učenik je objavio da je skupljao reči dok je prisluškivao razgovore vojnika u vojnoim logorima i predlagao Dejvu da ih stavi u ukrštenice. Ova tvrdnja do sada nije dokazana.
****** ****** ****** КАКО САСТАВЉАТИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ Радозналост ме је натерала да преведем овај текст са једног од америчких сајтова, а са идејом "баш да видим како то они тамо раде?" ; претпостављам да ће и другима бити занимљив, посебно састављачима укрштених речи. То је сајт www.crossdown.com a затим страница how to make а crossword. Аутор чланка је извесни господин Sam Belotto, састављач загонетки. Из текста су искључени поједини примери описа речи, које може вероватно да разуме само неко ко тамо живи, и у току је са локалним догађањима и приликама.. Међутим, главни део, са правилима за састављање, преведен је у целости.Речи у приложеном раду који служи као пример су свакако, на енглеском језику. Такође и један број речи у самом тексту, где превод нема смисла. Ево тог текста! (Д.Л.), децембар 2006 ***
Sam Belotto Израда америчких укрштених речи подлеже низу установљених правила. Најшире прихваћена правила су она формулисана од SIMON@SCHUSTER, оригиналних издавача, са одобравањем прихваћена у многим срединама. Сазнајмо правила. За почетак, дијаграм мора да се уклапа у једну од пет величина координатне мреже (решетка): 15 х 15, 17 х 17, 19 х 19, 21 х 21 и 23 х 23. Многе публикације користе 13 х 13 и мање, међутим 15 х 15 и веће мреже су широко прихваћене као стандард, а 15 х 15 је најприхватљивија величина. Дијаграм са црним пољима смештеним у мрежи, мора да буде дијагонално симетричан. Ако се црни квадратић појављује у горњем левом углу , мора да постоји и један у доњем десном углу, итд. кроз цео дијаграм. (Укрштенице које су симетричне по хоризонтали се понекад дозвољавају, али ретко.) Речи од два слова нису допуштене, а од три слова се сматрају за апсолутни минимум. На сваком квадратићу са словом морају да се укрштају хоризонтална и вертикална реч, одступање од овог правила није дозвољено. Изузев речи везаних за тему, где је дозвољена велика слобода, остале речи у укрштеници морају да имају извор: највећим делом из стандардних речника, атласа, енциклопедија, годишњака, специјалистичких речника, филмских водича, књижевних радова, и осталих штампаних извора. Општи изрази који не морају обавезно бити у речницима су прихватљиви али с тим не треба претеривати. "Хладна пица" је чисто "натезање". Не користите исту реч двапут. То важи такође и за сложенице које садрже исту реч; SEE RED не може да буде у истој укрштеници са SEE OFF или MUST-SEE. Теме су новије достигнуће у састављању укрштених речи. Мада се не захтевају обавезно, цене се код све већег броја издавача а такође и решавача. У доброј укрштеници, најдужа реч треба да се односи на тему из наслова или референтну тему.. Тема чини укрштеницу забавнијом и привлачнијом. Теме могу да се бирају од сасвим обичних, као људи са именима животиња у свом имену (Stephen HAWKing, Thomas WOLF) до "уврнутих" филмских наслова који измамљују забавне описе.Почнимо од мреже. Треба прво изабрати њену величину. То може да буде одређено самом темом, (три или четири речи од 12 слова које се односе на тему, је сасвим добро за дијаграм 21 х 21) или захтевом уредника (многе новине прихватају само 15 х 15 за дневна издања).. Сада је згодно да испишем низ са што више речи или израза везаних за тему које сам замислио, и да их сортирам према дужини. То помаже да их лакше смештам у дијаграм, или да их касније заменим ако морам. Рецимо да хоћу да саставим укрштеницу на тему компјутерски термини; значи прво ћу да развијем могућу листу речи/израза везаних за тему према броју слова у њима и са пробним описима.. То би могло да изгеда овако: INTERNET(8) - општа мрежа за рибарење MOUSEPAD(8) - кућица Микија Мауса DIRECTORY(9) - подаци о датотекама HARDDRIVE(9) - тежак посао за превознике MICROCHIP(9) - брза храна за амебе SELFSERVE(9) - независан Web сајт MONITORLIZARD(13) - снабдевач катодне цеви
Следећи корак је да се ставе речи теме у мрежу, пажљиво да би се спречила могућност појаве речи од два слова или други проблеми око смештаја. Уз то, морам да имам на уму одржавање дијагоналне симетрије. Пошто сам то урадио, треба да упишем само она црна поља која позиционирање речи теме захтевају.
Пошто се избегну случајно настале клопке (као речи које се завршавају са Q, или KX или IY парови), треба уписати остатак црних квадратића. Овај задатак би могао бити интересантнији покушајем да се стави нека пријатна шара или цртеж.Високопрофесионални издавачи могу да ограниче број црних поља у дијаграму. SIMON@SCHUSTER препоручују да тај број буде приближно једна шестина укупног броја квадратића. Остали издавачи су попустљивији, међутим, ако укрштеница има превише црних поља нико је неће да решава. Око једне шестине је добар циљ.Ево коначног дијаграма са уписаним тематским речима смештеним према правилима дијагоналне симетрије. Четири усправне и три водоравне овакве речи је веома добро за рад ове величине. Пошто се реч MONITORLIZARD простире преко целе ширине дијаграма а смештена је тачно у средини, по себи већ одговара правилима симетрије и не тражи никакав пар. Можете јасно да видите да су нека црна поља, као она лево од М и О у речи MOUSEPAD, и десно од Е и Т у INTERNET стављена да би се елиминисале речи од два слова.
Тајна дизајнирања доброг дијаграма је да се разбије тако, да не остану мамутска подручја белина. (Хајде, покушајте да направите добар рад са 6 х 6 блоком!). С друге стране, не сме се претеривати с црним пољима, да дијаграм не би био разбијен на ситне целине. Комплетирајмо рад. Сада долази најпријатнији део: попуњавање осталих поља са легитимним речима, скраћеницама или синтагмама. Обично ми треба 3 до 4 сата да доведем до краја један рад 15 х 15. Код ове активности понекад откријем да моје првобитно решење садржи проблематичне одељке који треба да буду измењени. То је сасвим нормално, при чему се стално мора имати у виду одржавање симетрије. Дигитални речници који се добијају на компакт дисковима са алатима за претраживање, су непроцењиво корисни. То су практично библиотеке на дисковима.
У овој фази сам спреман да обавим описивање и дам дефиниције. За многе састављаче исписивање дефиниција је завршни посао. То многима изгледа као најлакша ствар, али је далеко од тога. Досадна објашњења, мрачна , прекомерна , могу да доведу да уредник одбаци рад. "Женско име" не долази у обзир. "Аустралијски пас" изазива зевање. Схватате ли где је "квака". Добра мешавина стилова описа обезбеђује успех. Око једне трећине описа треба да буде веродостојно. Друга трећина треба да буду духовити: "Ждерач бамбуса" за панду. "Превише плаћено" за половна кола. "Животињска фарма" за мраве. Остатак описа треба да садржи попуне празнина у дефиницији, имена, и свакако објашњења за речи посвећене теми. У опису "Return ______Jedi" решење је OFTHE. За Itsy Bitsy Teenie Weenie Yellow ____ Bikini, решење је POLKA DOT .....За "глумица Винона" решење је РАЈДЕР. Романописац Кунц, решење је ДИН.Изабране речи обухватају и оне које се могу наћи само у укрштеницама: бизарне животиње, биолошке родове, тежине и сл. . Речи као што су ADDAX (велика афричка антилопа), BAHT (Тајландска монета) или ITEA (лука у Грчкој), иако су сасвим прихватљиве, треба свести на минимум.На крају препорука. Трговачки заштитни знаци се налазе у великом броју радова што већ постаје алармантно. Мој савет вам је да то изоставите. Најзад они су под законском заштитом. , па њихово коришћење подлеже законској одговорности. И зашто да им поклањамо бесплатну рекламу, на крају крајева? Sam Belotto
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
